Abstract
<jats:p>Овај научни рад истражује утицај вјештачке интелигенције (ВИ) на кретивност писаца и наглашава важност аутентичности и оригиналности у процесу писања, које се могу довести у питање у сарадњи са вјештачком интелигенцијом. Независно креирање саржаја симулира заправо креативност човјека, али има своја ограничења, док зависно креирање укључује сарадњу вјештачке интелигенције и човјека како би се оптимално искористио креaтивни потенцијал обје стране. Креирање садржаја путем вјешталке интелигенције пружа могућност генерисања нових текстова, било да је ријеч о креирању текста на основу специфичних описа или инспирације која је дошла од стране креатора, као и побољшање постојећих кроз унапређење досљедности и скалабилности и исправке постојећих граматичких грешки или нелогичности у реченицама. Упркос многим могућностима, ВИ није у могућности симулирати одређене аспекте људске креативности. Постоје јасне разлике у приступу и резултатима, због недостатка људског идентитета и мисли коју преноси реченицом. Балансирање између кориштења вјештачке интелигенције као алата и очување људског идентитета остаје кључна ставка у будучности креирања садржаја. Овај рад анализира те изазове и могућности и пружа увид у важност очувања људске кретивности у ери вјештачке интелигенције.</jats:p>