Abstract
<jats:p>У раду ће бити ријечи о титули епископа у Душановом законику, која се у овом правном споменику помиње у члановима 6, 13, 28, 33 и 65. С обзиром на то да Законик равноправно употребљава изразе епископ, архијереј и светитељ, у раду ћемо расправљати и о друга два термина, од којих се термин архијереј помиње у члановима 2, 11, 45, 65, и 95, док се појам светитељ помиње у члановима 5, 11, 13, 45, 95 и 196. Ови подаци упућују нас на закључак да се у члановима 11, 13, 45, 65 и 95 „сусрећемо“ и са појмом архијереј и са појмом светитељ, зависно од преписа Душановог законика. Расправљаћемо, такође, и о члановима 24 и 194, уз напомену да се наведени термини, у ова два члана, не помињу изричито. „Функција“ епископа, иначе, представља највиши јерархијски степен и односи се на особу која је управљала једном црквеном облашћу, са тачно утврђеним границама и сједиштем при саборној цркви епископије. За епископе су се, углавном, бирали угледни монаси из саме епископије, а ријетко су на поменуту „функцију“ могле бити постављене и особе из редова мирског свештенства. Дужност епископа, између осталог, била је да се брине о властелинству епископије, те о одржавању и обнови својих саборних храмова. Тумачењем сваког горенаведеног члана, указаћемо какав положај и каква су права и обавезе имала ова црквена лица у средњовјековној Србији, за вријеме владавине цара Стефана Душана. Осим тога, осврнућемо се и на потенцијалне казне које је законодавац предвидио за епископе, у случају да се они нису придржавали онога што је Закоником за њих било прописано. Имајући у виду наслов теме рада, у оквиру анализе горепоменутих чланова Душановог законика, даћемо и преглед досадашњих историјско-правних истраживања о овој проблематици, гдје ћемо, с једне стране, издвојити закључке који су „издржали суд времена“, док ћемо, с друге стране, предочити и нека нова и различита мишљења о овој теми, али и оне ставове који су превазиђени или погрешни и, као такви, одбачени.</jats:p>