Abstract
<jats:p>Савремено српско кривично законодавство обележава промовисање концепта новог ретрибутивизма у чијој је основи неокласична идеја да строже кажњавање учиниоца може предупредити извршење кривичних дела. Учестале измене Кривичног законика, пооштравање прописаних казни, увођење казне доживотног затвора уместо казне затвора у трајању од тридесет до четрдесет година, отежавање могућности добијања условног отпуста за учиниоце одређених кривичних дела, забрана условног отпуштања учиниоца конкретних кривичних дела, узимање поврата као отежавајуће околности, строже кажњавање рецидивиста, забрана ублажавања казне за тачно одређена кривична дела, забрана ублажавања казне за рецидивисте у специјалном поврату, представљају нова (измењена) законска решења којима се, несумњиво, афирмише ретрибутивистички концепта кажњавања учинилаца кривичних дела. Истовремено са реафирмацијом ретрибутивистичког концепта кажњавања, кривично законодавство Републике Србије карактерише успостављање алтернативног приступа учиниоцима лакших кривичних дела. Увођење нових алтернативних кривичних санкција, кућног затвора, новчане казне у дневним износима, рада у јавном интересу и одузимања возачке дозволе, као и читавог низа других мера и института којима се алтернира лишавање слободе учинилаца кривичних дела, има за циљ да успостави алтернативни и ресторативни приступ у поступању са учиниоцима кривичних дела. Аутор у раду разматрања питања истовременог развоја и примене два супротстављена концепта у савременом српском кривичном законодавству. Циљ рада је да се, узимајући у обзир стопе криминалитета у периоду у коме се примењују различити концепти кажњавања, утврди да ли је примена система ретрибутивног и алтернативног концепта пример успешног еклектицизма или се ради о сукобу концепта који систем кривичне правде не чини праведнијим и ефикаснијим.</jats:p>