Abstract
<jats:p>Рад се бави ограничењима права својине у јавном интересу кроз анализу правног режима непокретних културних добара у својини Српске православне цркве. Полази се од чињенице да ова добра, поред трајне културне и историјске вредности, имају и специфичну духовну функцију, због чега законодавац успоставља посебан режим њихове заштите и ограничења својинских овлашћења. У раду се разматрају уставни и законски оквири који дефинишу однос јавног интереса и имовинских права, као и механизми кроз које се та ограничења спроводе - обавеза одржавања, јавна доступност, право прече куповине, могућност одузимања уз накнаду. Посебно се истиче потреба да мере заштите буду формулисане тако да омогуће несметано вршење духовне мисије и очување аутономије Српске православне цркве, уз поштовање социјалне функције права својине. У завршном делу рада представљени су одабрани примери из праксе који показују како се, позивањем на јавни интерес, може формално прокламована заштита културног наслеђа претворити у мере које у стварности значајно ограничавају овлашћења стварног титулара.</jats:p>