Abstract
<jats:p>Дигитализација рада и убрзано ширење флексибилних облика ангажовања (платформски рад, рад на даљину, „гиг“ и други атипични модели) као и увођење алгоритамског управљања и система вештачке интелигенције, суштински преобликују организацију, надзор и вредновање рада. Иако повећавају ефикасност, услед неадекватне правне регулативе могу довести у питање заштиту основних људских и радних права: достојанство и приватност на раду, једнак третман и забрану дискриминације, право на информисање/консултовање и слободу удруживања, као и безбедност и здравље на раду. Такође, алгоритамско управљање радом и проширени дигитални надзор продубљују информациону асиметрију и повећавају правну несигурност, нарочито за раднике у нестандардним облицима рада. Полазећи од нормативне и теоријскоправне анализе, рад утврђује да ли постојећи механизми заштите у Србији прате динамику технолошких промена. У раду ће се истражити обим и механизми ових ризика, као и ефикасност постојећих инструмената заштите, те предложити de lege ferenda решења у циљу усаглашавања са европским стандардима и очувања људских права у свету рада.</jats:p>