Abstract
<jats:p>У данашњем дигиталном добу, вештачка интелигенција постаје све присутнија, и готово је неизбежан сегмент наше свакодневице. И док се није „идентификовала“ као вештачка интелигенција, с циљем да се разликује од онога што називамо људском интелигенцијом, увелико смо користили мноштво апликација, услуга, алата који се ослањају на ову дигиталну технологију (паметни телефони, паметни аутомобили и др.). Ова револуционарна технологија развија се незадрживим темпом, и продире готово инвазивно у многе делатности, дајући нам бројне предности у смислу олакшавања многих аспеката живота. Meђутим, не смемо занемарити потенцијално негативне стране сваке технологије, а нарочито ове, јер њене ипликације могу имати далекосежније утицаје на човека – појединца, друштво и целокупно човечанство. У раду се сагледавају и анализирају импликације убрзаног развоја вештачке интелигенције на будућност рада, на промене у радним токовима, на тржишту рада. Примена вештачке интелигенције покреће и отвара проблематику о новим улогама човека у процесу рада. Док једни верују да вештачка интелигенција може ослободити човека рутинских задатака, други упозоравају да би тај технолошки напредак могао продубити глобалну и класну неједнакост, да утиче на правичност – доводи до произвољности и субјективности, и у крајњем до гашења многих радних места и послова које традиционално обавља човек. Аутор у раду анализира домашаје у примени вештачке интелигенције и указује на неопходност креирања правног оквира – универзалног, јединственог у циљу обликовања одговорне и поуздане вештачке интелигенције, чија се добробит, деловање, импликације, примена, домашај мери утицајем на људска права и слободе.</jats:p>