Abstract
<jats:p>У фокусу истраживања је судбина потомака генерала Михаила Черњајева, вође руских добровољаца у српско-турском рату 1876. године, и начин на који је сећање на руске добровољце обликовано у Србији у првој половини XX века. Породица Черњајев је и након генералове смрти неговала култ сећања на његов подвиг и активно пружала подршку Србији током бал- канских и Првог светског рата. Упркос вишегодишњим молбама упућеним српским властима, финансијска помоћ за спасавање породице стигла је са закашњењем, кад прелазак границе више није био могућ. Већина чланова породице остала је у Лењинграду, где су две кћери преминуле од глади током блокаде, док је трећа доживела прогонство у Сибир, где је такође преминула. Антонина је живот завршила у Финској, док је Надежда, последњи потомак, добила војничка одликовања за санитетски рад у Првом и Другом светском рату. Пажња посвећена догађајима током рата Србије за независност 1876, као и према самом стицању независности 1878, у Краљевини Југославији није била значајна, и у већој мери је зависила од иницијативе појединаца у унутрашњости.</jats:p>