Abstract
<jats:p>Рад је посвећен животу инжињеријског капетана II класе Жива- на С. Протића (Пожаревац, 1843 – Шуматовац, 1876), почев од порекла и школовања, преко породичних прилика до његовог мирнодопског службо- вања и ратног ангажмана. По оцу Стевану био је изданак старе пожаревачке свештеничке и трговачке породице, а по мајци Милосави унук устаничког хомољског војводе Илије Стошића. Војвода Илија је током Првог српског устанка, осим личног јунаштва, остао упамћен и као успешни градитељ и бранитељ шанчева код Жагубице и Вражогрнаца, као и куле жагубичке. Ово је вероватно определило његове унуке да постану успешни инжињеријски официри. Живан С. Протић је у војној историји Србије остао у сенци свог далеко зна- менитијег старијег брата Константина Косте С. Протића, генерала, министра, председника владе и намесника, али су га његово учешће и погибија у гласо- витој бици на Шуматовцу, забележени у званичним документима и сећањима савременика, сврстали у јунаке Првог српско-турског рата 1876. године.</jats:p>