Abstract
<jats:p>Да би се остварио социјалистички поредак након Другог светског рата по узору на Совјетски Савез и створила материјална основа, односно нови облик својине, неретко је бивао погажен основни принцип хуманости – право на живот. Социјалистичко-комунистички поредак у изградњи, формирајући мате- ријалне основе, доноси читав низ законских аката, а најважнији су закони о конфискацији, аграрној реформи и национализацији. Тема овог рада је конфискација имовине такозваних „народних непријатеља” у граду Пироту, а као парадигме случаја наведена су три примера. Панта Вељковић, трговац из Пирота, осуђен је на казну принудног рада у трајању од годину дана, губитком грађанске части током две године и одлу- чено је да му се конфискује део имовине зато што је на свом тавану прикрио двеста килограма шећера и није хтео да га пријави надлежним властима, мада је знао какве су последице непријављивања робе. Светозар Мисирлић је био потомак велике и цењене варошке породице, успешни хотелијер и председник општине, човек необичног кова и плаховите нарави, контроверзна личност у пиротској чаршији прошлог века. Његово име код Пироћанаца најчешће асоцира на дрворед липа на Нишавском кеју, али и на страшно погубљење без суда од стране комунистичке власти у Пироту током септембра 1944. године. Димитрије Младеновић Мита Гага један је од најзначајнијих Пироћанаца из прошлог века. Пиротски трговац и индустријалац, сенатор и народни посла- ник у Краљевини Југославији. Оснивач је фабрике „Тигар” и хидроцентрале „Темац”. Kомунистичкa власт га оптужује за сарадњу са окупатором током рата, проглашен је кривим и осуђен на смртну казну, која је после жалбе преиначена у затворску робију на десет година. Пресуда је подразумевала и конфискацију имовине, чиме је његов удео у власништву над „Тигром” и хидроелектраном „Темац” прешао у руке државе.</jats:p>