Abstract
<jats:p>По ослобођењу од Турака и прикључења Србији шест отргнутих нахија, на делу Крушевачке нахије (округа) образован је Срез моравски. Чи- нило га је 1834. године 57 села са 931 кућом и 1.277 породица, на простору између леве обале Јужне Мораве, Малог Јастрепца и слива Рибарске реке. Од 1834. до 1876. године носио је назив Бугар-моравски срез. Административно-територијалним променама, извршеним крајем педесе- тих и почетком шездесетих година, сведен је на 41 село и из Крушевачког пребачен је у Алексиначки округ. Од образовања па до проширења Србије 1878. године био је погранични срез према Турском царству. То је одреди- ло његову судбину у ослободилачким ратовима 1876–1878. године. У рату 1876. био је поприште жестоких сукоба српске и турске војске, а највећи су били на Прћиловачким висовима, Горњем Адровцу и Кревету. Турци су до краја сукоба запосели цео његов простор и држали га под окупацијом све до склапања мира почетком марта 1877. године. За то време опљачкали су и потпуно или делимично попалили и разорили сва његова села. Целокупно становништво било је у збеговима, у унутрашњости Србије. У овом раду даје се преглед стања у срезу пре почетка рата, прате се ратне операције на његовој територији и износе људске и материјалне жртве које је поднео.</jats:p>