Abstract
<jats:p>Рад се бави језичко-стилским обележјима мушког говора у роману Чизмаши Драгослава Михаиловића, са фокусом на употребу жаргона, аргоа, вулгаризама, псовки и професионализама као важних елемената карактеризације ликова и аутентичног представљања друштвеног контекста. Анализом говорних особености јунака-приповедача истражује се на који начин се кроз језик огледају социјални, психолошки и културни аспекти мушког искуства у послератној Југославији. Посебна пажња посвећена је функцији нецензурисаног израза и технике сказа у обликовању реалистичког стила и приказивању животне грубости, али и као средству отпора, идентификације и емоционалног пражњења. Рад указује на Михаиловићеву способност да кроз језик јунака прикаже дубинску кризу појединца у тоталитарном друштву, као и значај лингвистичке аутентичности у књижевној артикулацији колективног искуства.</jats:p>