Abstract
<jats:p>Мақалада педагогикалық университет жағдайында «Ғылыми зерттеу әдістері» пәнін оқыту үдерісінде интерактивті әдістерді жүйелі қолданудың білім алушылардың зерттеу құзыреттілігін қалыптастырудағы рөлі талданады. Қазіргі жоғары білім кеңістігінде студенттерді тек теориялық ұғымдармен таныстыру жеткіліксіз; оларды ғылыми мәселе қоюға, дерек жинауға, талдау мен интерпретация жасауға дайындау негізгі мақсаттардың біріне айналуда. Конструктивистік және тәжірибелік оқыту тұғырларына сүйене отырып, зерттеуде жобаға негізделген оқыту, кейс-стади, ғылыми әдебиеттерге жүйелі шолу, сондай-ақ цифрлық платформаларды (аудио-видео материалдар, онлайн дерекқорлар, бірлескен құжаттар) пайдалану мүмкіндіктері қарастырылады. Зерттеу сапалық кейс-стади ретінде құрылып, деректер педагогикалық университеттің аталған пәніне қатысатын білім алушылардың бақылау материалдары, жартылай құрылымдалған сұхбаттары және рефлексивті күнделіктері арқылы жиналды. Триангуляция негізінде жүргізілген талдау интерактивті әдістер студенттердің зерттеу үдерісінің кезеңдерін түсінуін тереңдететінін, теория мен практиканы байланыстыру қабілетін арттыратынын, сондай-ақ академиялық өзіндік тиімділік пен жауапкершілік сезімін күшейтетінін көрсетті. Сонымен қатар, алынған нәтижелер зерттеу әдістері бойынша силлабустарды қайта қарау, модульдік тапсырмаларды жетілдіру, бағалау критерийлерін нақтылау және оқытушылардың кәсіби даму бағдарламаларына интерактивті форматтарды жүйелі енгізу бойынша нақты әдістемелік ұсынымдар әзірлеуге мүмкіндік береді.</jats:p> <jats:p>В статье анализируется роль систематического применения интерактивных методов в формировании исследовательской компетентности обучающихся в процессе преподавания дисциплины Методы научного исследования в условиях педагогического университета. В современном пространстве высшего образования недостаточно ограничиваться ознакомлением студентов с теоретическими понятиями; одной из ключевых задач становится подготовка к постановке научной проблемы, сбору данных, их анализу и интерпретации. Опираясь на конструктивистские и практико-ориентированные подходы к обучению, исследование рассматривает возможности проектного обучения, кейс-стади, систематического обзора научной литературы, а также использования цифровых платформ (аудио- и видеоматериалов, онлайн-баз данных, совместных документов). Исследование построено как качественное кейс-стади; данные собраны на основе материалов наблюдения, полуструктурированных интервью и рефлексивных дневников обучающихся, изучающих указанную дисциплину. Анализ, выполненный на основе триангуляции, показал, что интерактивные методы углубляют понимание студентами этапов исследовательского процесса, усиливают способность связывать теорию и практику, а также повышают академическую самоэффективность и чувство ответственности. Кроме того, результаты исследования создают основания для разработки конкретных методических рекомендаций по обновлению учебных программ (силлабусов) по исследовательским методам, совершенствованию модульных заданий, уточнению критериев оценивания и системному внедрению интерактивных форматов в программы профессионального развития преподавателей.</jats:p> <jats:p>The article examines the role of the systematic integration of interactive methods in developing students’ research competence during the teaching of the course Methods of Scientific Research in a pedagogical university. In today’s higher-education landscape, it is no longer sufficient to limit instruction to students’ familiarization with theoretical concepts; one of the key objectives is to prepare them to formulate a research problem, collect data, and perform analysis and interpretation. Drawing on constructivist and practice-oriented approaches to learning, the study explores the potential of project-based learning, case study, systematic reviews of scholarly literature, and the use of digital platforms (audio and video materials, online databases, and collaborative documents). The study is designed as a qualitative case study; data were collected from observation materials, semi- structured interviews, and reflective journals of students enrolled in the course. A triangulation-based analysis showed that interactive methods deepen students’ understanding of the stages of the research process, strengthen their ability to connect theory and practice, and enhance academic self-efficacy and a sense of responsibility. In addition, the findings provide a foundation for developing specific methodological recommendations, including updating course syllabi in research methods, improving modular assignments, clarifying assessment criteria, and systematically embedding interactive formats into faculty professional development programs.</jats:p>