Abstract
<jats:p>Soil carbon depletion caused by land degradation is a major geoecological problem in arid regions. The aim of this study was to assess soil carbon dynamics and geoecological transformation under different degradation levels. The research was based on soil analytical methods, carbon budget assessment, and statistical analysis. The results showed that vegetation cover is the main factor controlling carbon accumulation, whereas salinization, erosion, and overgrazing accelerate carbon losses. Carbon stocks decreased from 71.2 to 30.9 t C ha⁻¹ with increasing degradation intensity, while carbon sequestration efficiency declined from 76.4% to 23.7%. Stable soils functioned as carbon sinks, whereas degraded soils approached carbon source conditions. The study confirms that soil carbon is an effective indicator of geoecological transformation and ecosystem resilience in arid landscapes</jats:p> <jats:p>Жердің деградациясы салдарынан топырақтағы көміртектің азаюы аридті аймақтардың маңызды геоэкологиялық мәселелерінің бірі болып табылады. Зерттеудің мақсаты әртүрлі деградация деңгейлеріндегі аридті ландшафттардың топырақ көміртегінің динамикасы мен геоэкологиялық трансформациясын бағалау болды. Зерттеу топырақтық-аналитикалық әдістерге, көміртектік балансты бағалауға және статистикалық талдауға негізделді. Нәтижесінде өсімдік жамылғысы көміртек жиналуының негізгі факторы екені, ал тұздану, эрозия және шамадан тыс мал жаю көміртек жоғалуын күшейтетіні анықталды. Көміртек қоры 71,2-ден 30,9 т С/га дейін төмендеп, секвестрация тиімділігі 76,4-тен 23,7%-ға дейін азайды. Топырақ көміртегі аридті экожүйелердің геоэкологиялық трансформациясы мен тұрақтылығының тиімді көрсеткіші екені дәлелденді</jats:p> <jats:p>стощение почвенного углерода вследствие деградации земель является одной из ключевых геоэкологических проблем аридных регионов. Целью исследования являлась оценка динамики почвенного углерода и геоэкологической трансформации аридных ландшафтов при различных уровнях деградации. Исследование основано на почвенно-аналитических методах, оценке углеродного баланса и статистическом анализе. Установлено, что растительный покров является основным фактором накопления углерода, тогда как засоление, эрозия и перевыпас способствуют его потерям. Запасы углерода снизились с 71,2 до 30,9 т С/га, а эффективность секвестрации уменьшилась с 76,4 до 23,7%. Показано, что почвенный углерод является эффективным индикатором геоэкологической трансформации и устойчивости аридных экосистем</jats:p>