Abstract
<jats:p>У раду се истражује како Елфриде Јелинек, смештањем радње у доба индустријализације и успона фашизма, у својој драми Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или Стубови друштава приказује обликовање првенствено женског идентитета у пресеку идеолошких и економских структура. Теоријски оквир рада чине Алтисеров појам интерпелације и Грамшијева дефиниција културне хегемоније, који омогућавају увид у механизме кроз које друштвени поредак обликује свакодневне праксе, тиме одређујући доживљај субјективности појединца. Јелинек разобличава процесе репродукције идеолошке контроле и патријархалне доминације, при чему приватна сфера функционише као простор у коме се умножава културно-политичка моћ. Тако драма функционише као подсетник на нацистичко наслеђе са једне, и као критика савремених облика родне и класне неједнакости са друге стране.</jats:p>