Abstract
<jats:p>У овом раду представљамо феномен слободног неуправног говора као посебан израз бахтиновске полифоничности (Бахтин 1989) која је одлика сваког исказа. На основу нашег корпуса – Золиног романа Тровачница, издвојићемо репрезентативне примере који садрже поменути феномен, представити и анализирати у раду. Избор датог корпуса извршен је на основу чињенице да роман садржи изузетно велики број примера с употребом слободног неуправног говора, а уједно, писац је први у француској књижевности који се служи овим уметничким средством (Ромеро 2001: 285). Циљ Золе у датом роману јесте да што верније прикаже живот радничке класе у доба Другог царства, што и постиже, према нама, служећи се двема техникама, тј. слободним неуправним говором и аутентичним језиком радничке класе омогућујући на тај начин читаоцу да се директно упозна са јунацима који му се обраћају на свом језику и откривају своје мисли.</jats:p>