Abstract
<jats:p>У раду се са теоријског аспекта разматра питање проблемске наставе о природи и друштву. Теоријска опсервација имплицирала је методолошки контекст рада. На случајном узорку од 417 учитеља применом дескриптивне методе испитани су њихови ставови о садржајним ресурсима, потенцијалним факторима имплементације проблемске наставе природе и друштва првог циклуса образовања. Тачније, циљ истраживања је испитати како учитељи перципирају потенцијале уџбеника и приручника у погледу доприноса планирању и реализацији наставе о природи и друштву. Истражујући садржајне потенцијале уџбеника и приручника испитаници су процењивали њихов допринос: постављању и формулацији проблемске ситуације; постављању хипотеза; декомпозицији проблема; решавању задатка и тестирању добијених решења у новим ситуацијама. Значајност добијених налаза проверавани су коришћењем ANOVA, LSD и t-теста. По оцени учитеља, уџбеници о природи и друштву и методски приручници највећи допринос остварују у сегменту дефинисања проблемске ситуације, а затим и формулисања хипотеза, док је примена решења у новим ситуацијама на зачељу листе. Добијени налази сигнализирају потенцијални проблем: недовољну оријентисаност актуелних садржајних ресурса ка операционализацији наученог, те и примену стечених знања у новим ситуацијама. Независне варијабле истраживања делом су утицале на резултате истраживања. Разлоге за различиту процену појединих категорија, које чине и структуру проблемске наставе и етапе решавања проблема, могуће је тражити у домену компетентности испитаника, познавању проблемске наставе како на теоријским, тако на емпиријским основама које је у великој мери опредељено студијским програмима.</jats:p>