Abstract
<jats:p>Током последњих неколико година, израз право на поправку се одомаћио. У Европској унији (и другим деловима света), усвојено је више прописа како би се потрошачи подстакли да изаберу поправку (нарочито у случају недостатака који су ван режима одговорности продавца за несаобразност) уместо одбацивања покварене робе и омогућило независним сервисерима да је обављају. Међутим, било би претерано рећи да је право на поправку постало, у правом смислу речи, опште и самостално. Његово остварење и даље зависи од бројних и различитих (пред)услова. У раду се даје преглед тренутног стања ствари у праву Европске уније, објашњавају његови недостаци и предлаже проширење права на поправку, како у погледу предмета поправке (шта се може поправити) тако и лица која је могу извршити (ко то може поправити). Поправка би такође требало да буде приступачна, што значи да кошта знатно мање од куповине нове робе, али и одржива, јер у неким случајевима даља употреба може бити штетнија по животну средину од замене новим, еколошки прихватљивијим моделом.</jats:p>