Abstract
<jats:p>Аутор у овом раду анализира одлуку Суда Правде Европске уније (у даљем тексту: Суд ЕУ) у предмету C-646/20 (Senatsverwaltung für Inneres und Sport, Standesamtsaufsicht v TB) из 2022. године. Поменутом суду је, од стране Савезног Врховног суда Немачке, упућен захтев за претходну одлуку о тумачењу релевантних одредаба Брисел IIa Уредбе. Примарно питање у оквиру тог захтева било је да ли престанак брака, у складу са условима и процедурама из чл. 12. италијанског Законског декрета бр. 132/2014, представља судску одлуку о разводу брака у контексту Брисел IIa Уредбе, посебно у контексту признања такве одлуке према чл. 21. те уредбе. Према схватању суда, одговор треба да буде потврдан. Стога аутор овог рада, у првом реду, посвећује посебну пажњу чињеничним и правним аспектима овог предмета. Поред тога, Суд ЕУ је тумачење Брисел IIa Уредбе спровео, у одређеној мери, у светлу њене нове верзије, тј. Уредбе 1111/2019 или Брисел IIб Уредбе, на шта је у овом раду такође указано.</jats:p>