Abstract
<jats:p>Кроз рад анализира се правац развоја адвокатске делатност. Прво се истиче појам адвокатске службе. Кроз анализу појма приближавамо специфичну улогу коју има адвокатура у оквиру јавне улоге и развоја правосудне функције. За разлику од других приватних делатности, адвокатска служба има низ ограничења која би требало да усмере етику адвокатских делатника. У другом делу анализира се употреба вештачке интелигенције у оквиру адвокатске службе. Веза између инвестиционог потенцијала и ограничења која тим поводом постоје поставља се као кључна баријера правилној употреби ВИ у процесима адвокатске службе. На крају изводи се закључак да је питање адвокатске службе и ВИ нераскидиво повезано. Да би се на правилан начин употребила ВИ у адвокатској служби и генерално у оквиру правосудног система неопходно је постајање низ инфраструктурних предуслова и инвестиција. Ове инвестиције могуће су само кроз системске промене и доживљаје адвокатуре као профитабилне делатности у којој могу учествовати и инвестициони фондови. Како постићи сагласност ових супротности није једноставно питање.</jats:p>