Abstract
<jats:p>У раду се кратко излаже о појединим врстама правних односа, као што су управно-правни, грађанско-правни и пореско-управни однос. Иначе, правни односи су друштвени односи регулисани правним нормама. Управно-правни однос представља однос који се конституише између појединца и правног лица са државом, ради остваривања неких права или обавеза странака у одређеној управној ствари. Грађанско-правни однос карактерише једнакост странака и равноправност њихових воља, аутономија воље, преносивост, односно променљивост субјективних грађанских права и имовинска санкција. Пореско-управни однос је правно уређен друштвени однос, који се успоставља између пореског органа и физичких и правних лица. Овај однос настаје управним радом, односно правно нормираном делатношћу вршења државне власти у поступку примене прописа на појединачне случајеве. Као и код управног односа, та се активности очитава у издавању управних аката и предузимању управних радњи. Иначе, можемо разликовати пореско управно-оперативни и пореско управно-контролни однос. У раду се кроз набрајање карактеристика управно-правног односа, грађанско-правног односа и управно-пореског односа може извести закључак и о разликама, али и сличностима ових односа.</jats:p>