Abstract
<jats:p>Трансформација је појам који обележава крај XX и почетак XXI века. Овај појам осликава преображај геополитичке карте света, економије и права. Најизраженији облици те трансформације јесу глобализација и дигитализација. Несумњиво је да је дигитализација заувек променила начин устројавања економије, а самим тим и правних норми. Иако се још увек не можемо похвалити да правна регулатива у потпуности прати ове промене, забележен је значајан напредак, нарочито у областима нормативних уређења нових појава радног ангажмана. Дигитализација нам је донела нови облик рада преко платформи, што је изазвало измену или нову примену традиционалних појмова и односа између послодавца и запосленог. Појава дигиталних платформи условила је појаву новог појма „корисник“, а запослени и послодавац често се појављују у улози „корисника платформе“, док сама платформа функционише као посредник и као послодавац. Рад преко дигиталних платформи као нови социјални и економски феномен постао је пре свега правни феномен за који радно законодавство тек започиње површинско уобличавање регулативе. У овом раду биће размотрена упоредно-правна решења у регулисању рада преко дигиталних платформи, од директиве Европске уније до предлога и решења која су изнедриле поједине европске државе, а тичу се уређивања радноправног статуса платформских радника.</jats:p>