Abstract
<jats:p>Законодавна активност Народне скупштине Републике Србије представља сталан извор истраживачког материјала, који је подобан да буде предмет правних анализа. У односу на уобичајене изазове које закони чине према правној теорији и пракси, предмет овог рада односи се на један атипичан случај који је изнедрила законодавна пракса у ужурбаној, узаврелој и атмосфери импулсивног законодавног динамизма. Реч је о Закону о престанку важења четири закона, који по својим формалним и садржинским обележјима спада у ред ретких случајева који се срећу у законодавној пракси. По текстуалном обиму „мали“ закон, а по обиму и количини промена у регулисању друштвених односа „велики“ закон, утицао је на аутора да се позабави његовом анализом. Она није усмерена у правцу истраживања појединачних законских решења четири укинута закона, јер је инспирација деловала на теоријско опсервирање природе једног закона којим се на приказани начин решавају питања укидања неколико закона након њиховог двомесечног трајања, уз истовремено оживљавање закона који су им претходили.</jats:p>