Abstract
<jats:p>Доношењем југословенског Закона о судском кривичном поступку, на простору Србије, први пут је направљена разлика између притвора и истражног затвора. До тада, у Кнежевини и Краљевини Србији постојале су две врсте притвора – полицијски и судски. У раду се анализира неколико питања о установи истражног затвора, која су била спорна како приликом регулисања ове установе (иако суштински не потпуно нове), тако и у току њене примене у југословенској Краљевини. Тако, једно од спорних питања било је питање у погледу надлежности за одређивање истражног затвора. Наиме, иако на први поглед јасно регулисано, било је спорно на који начин решити ситуацију када постоји предлог да се одреди истражни затвор, а истражни судија се са тим не слаже. С тим у вези, постављало се питање да ли у случају када се истражни судија противи истражном затвору, суд решава о њему? Друго питање о коме се дискутовало у стручној јавности било је питање накнаде штете за неправедно одређен истражни затвор. Јер, иако је стручна јавност указивала на потребу да се ово питање нормира у југословенском Закону о судском кривичном поступку, законодавац је о томе ћутао.</jats:p>