Abstract
<jats:p>У раду је показано не само да нема никаквог основа да се доводи у питање објективност сведочења проте Матије Ненадовића о томе да су српски устаници идеју за образовање Правитељствујушег совјета добили из Русије, него је и указано на могућег правог „родитеља“ из сенке ове идеје – познатог Руса српског порекла Василија Назаровича Каразина. Осим тога, у раду је показано да је предлог о увођењу Правитељствујушчег совјета, номинално истакнут од министра Чарторијског, био и у потпуном складу са политиком „конституционалне дипломатије“, коју је Русија водила у прве две деценије владавине цара Александра I, протежирајући широм Европе идеју ограничене (тј. уставне) монархије, као и доношење различитих уставних аката. Залагање Русије за формирање Правитељствујушчег совјета у устаничкој Србији, ни по чему се не разликује од њеног залагања за формирање или јачање сличних органа централне власти у јонској Републици и Влашкој и Молдавије неку године пре избијања Првог сропског устанка.</jats:p>