Abstract
<jats:p>О животу и раду Јоакима Вујића већ је писано много у различитим контекстима и конотацијама (драгоцени извор је његово Животописаније). Допринос српској позоришној уметности и вредност његовог рада оцењује се у распону од неупитно ,,Оца српског позоришта“ до ниподаштавајуће figur ecomice, у сталном процепу између егзистенцијалних проблема и жеље да и Србија постане интегрални део европског позоришног простора. Живот Јоакима Вујића показатељ је несхваћености и неразумевања, на вештачки подељеном културном простору српске нације. Позориште је за Вујића била ,,нужна школа“ у којој се може ,,штагод душеполазние чути и научити“. Овај рад посвећен је 190. гогодишњици постојања и настанка првог српског позоришта у Србији. Прича о генију који га је основао – Јоакиму Вујићу, представљена је као занимљива психолошка структура, дифузних интересовња и авантуристичког духа. Вујић је живео и радио у мултикултуралном и мултинационалном простору, веома отворен за културне утицаје, који ће напокон филтрирати и фокусирати његова интересовања – позориште.</jats:p>