Abstract
<jats:p>У предложеном раду испитују се различите представе хришћанских свештеника у роману Гробница за Бориса Давидо- вича Данила Киша, које се крећу од репресивних („Пси и књи”), преко лажних свештеника („Крмача која прождире свој окот”), корумпираних партијских сарадника („Гробница за Бориса Дави- довича”), до оних над којима је репресија већ извршена („Меха- нички лавови”). Свештенство је, услед различитих тоталитар- но-идеолошких поступака, како спољашњих тако и унутрашњих, десакрализовано, свештене радње бивају сведене на фолклор и ритуал, литургија замењена позоришном представом, а Стаљин, означен као ’Отац Народа’, супституција божанске фигуре. На самом крају рада кратко се проговара о двама различитим засни- вањима Бога – метафизичком и апокалиптичном, и указује да се апокалиптичним Богом, какав је Христос, не може манупилисати и њега, стога, нема у тоталитарним режимима. Такви режими, показао је Киш, не могу имати ни свештенике.</jats:p>