Abstract
<jats:p>Анализа Гробнице за Бориса Давидовича у оквиру овог истра- живања полази од методологије метеопоетског читања, а која се односи на препознавање улоге метеоролошких, овде зимских, литерарних знакова у контексту грађења поетике дела. С обзиром на то да се у развоју модернистичког романописања, особито код Андрића, представа зиме издвојила као специфичан књижевни простор за кодирање епистемолошких, онтолошких, идеолошких знакова епохе, пратићемо како се у овом Кишовом делу статус зимске парадигме задржава, но, сада, а у складу са епохалним померањима, семантички и симболички шири, како би на поме- рања и указао. Стога, истраживање ће настојати да покаже раскривање зимског поетичког кода у моментима њеног оприсут- њења у одсуству (у домену метатекстуалности и почетка текста) и укидања у оприсутњењу (у домену текстуалности, прецизније, на рубовима текста). Ту ће се, у метеопоетици романа, препознати поетика Кишовог дискурса, а посредством увиђања да се зима, када се у тексту објављује, увек препознаје као чинилац специ- фичног тројединства зима-смрт-логор.</jats:p>