Abstract
<jats:p>У овом раду бавимо се паралелама између биографија Бориса Давидовича Новског, јунака Гробнице за Бориса Давидовича Данила Киша, и Бориса Антоненка Давидовича (1899‒1984), познатог украјинског писца и лингвиста, затвореника Стаљи- нових логора. У приповеци „Пси и књиге” аутор Гробнице је описао чудесни сусрет фикције и историје – случајно пронађено сведочанство постојања Баруха Давида Нојмана чији је живот изгледао као „старија верзија” живота Кишовог лика. Постојање у историји Украјине познате личности скоро истог имена – Бориса Антоненка Давидовича, савременика Кишовог Бориса Дави- довича, видимо као још једну потврду утемељености Кишове поетике, представљене у тој књизи. У раду се спомиње још један пример кишовског огледања историје у књижевности – Седам поглавља једне заједничке повести Наде Душанић – још једна Гробница за Бор,иса Давидовича, овај пут – на женски начин.</jats:p>