Abstract
<jats:p>У ери масовних медија и брзог протока информација, о чему је писао Џозеф Тјуроу у студији Медији данас 2012, музичке издавачке куће су се оспособиле да лако и брзо дистрибуирају музичке и културне садржаје. Седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века пре свега у Великој Британији се у друштвеном, политичком и културном контексту појавило огромно незадовољство, што је иницирало обликовање бунтовничког духа кроз панк покрет. Управо су дистрибутерске куће искористиле тренутак за промоцију панк музике, али истовремено нудећи и друге жанрове популарне музике које су од теоретичара културе нешто касније назване нови талас. Омасовљење културног покрета нови талас широм западне цивилизације утицало је на обликовање културног идентитета урбаног карактера, те је и на југословенском културном простору, традиционално окренутом ка западњачкој култури након Другог светског рата, овај покрет био општеприхваћен. Југословенска филмска индустрија се брзо уклопила у новоуспостављене културне трендове, те се нови талас, као и урбани идентитет који је овај покрет са собом доносио осамдесетих година двадесетог века, инкорпорирао у филм кроз филмску музику и филмски наратив.</jats:p>