Abstract
<jats:p>У овом раду фокусирамо се на упоредно проучавање есеја три аутора који припадају 20. веку, а за свој предмет узимају Дантеа и његову Божанствену комедију: Томас Стернс Елиот, Осип Емиљевич Мандељштам и Хорхе Луис Борхес. Елиотов есеј „Данте” објављен је 1920. у збирци есеја Света шума, Мандељштамов Разговор о Дантеу написан је 13 година касније, 1933. године (објављен је постхумно најпре у преводу на енглески језик 1965. године, а потом 1967. и на руском оригиналу), док је Борхесов есеј „Божaнствена комедија” објављен 1980. године у књизи предавања-есеја Седам ноћи (две године касније 1982. године излази Борхесова збирка есеја под насловом Девет есеја о Дантеу). Истраживање у раду усмерено је ка проналажењу сличности и разлика у њиховим тумачењима узимајући у обзир поетички контекст сваког од поменутих аутора, а сходно томе биће посматрани и вредновани ставови изложени у текстовима који су предмет наше анализе. Посебна пажња усмерена је на јукстапозиционирање њихових тумачења познатих епизода из Дантеове поеме, попут оне о Одисејевом трагичнoм удесу и смрти, као и приче о легендарним љубавницима Франчески и Паолу.</jats:p>