Abstract
<jats:p>У раду се анализирају творбено-семантички аспекти лексичких јединица савременог немачког и српског језика насталих као последица пандемије ковида-19. Полазећи од чињенице да су досадашња истраживања ове лексике превасходно била усмерена на разнолике могућности у грађењу именица оба језика, рад обухвата исцрпну анализу творбе придева који се јављају у јавном дискурсу од 2020. године, како у оквиру сваког језика понаособ, тако и на контрастивном плану. Анализом су обухваћени примери настали у раној фази пандемије, током њеног трајања, као и у постпандемијском периоду. Рад примењује структурно-семантички приступ који издвајањем и идентификацијом творбено-морфолошких елемената описује све моделе и обрасце који учествују у њиховом настанку, као и процесе којима се конституишу значења ексцерпираних придева. Циљ контрастивне анализе јесте да прикаже начине на које су немачки и српски, са аспекта творбе речи, обликовали своје новонастале придевске структуре током пандемије, као и степен њихове међусобне сличности и различитости.</jats:p>