Abstract
<jats:p>У овом раду, анализом корпуса који чине примери ексцерпирани из језика дневне штампе писане на српском језику, настоји се утврдити степен променљивости бројева два, три и четири. У питању је морфолошка категорија која је током историјског развитка српског језика доживела знатна преструктурирања. Еволуција је водила ка упрошћавању парадигми, те свођењу на појединачне деклиниране форме које су у неједнаком обиму заступљене како у различитим функционалним стиловима српског језика тако и у његовим регионалним варијететима, тј. дијалектима и народним говорима. Овај прилог нуди увид у језичке прилике које карактеришу публицистички функционални стил, с тим да се закључци до којих се анализом дошло у начелу могу сматрати важећим и за српски стандардни језик и његов дијасистем у целини. Општи закључак је да је у категорији броја четири упрошћавање присутно у највећој мери – парадигма је сведена на свега два деклинирана облика који се ређе употребљавају; слично је и са бројем три, с тим да се деклиниране форме овога броја нешто чешће бележе; док број два има стабилнију парадигму, и ова морфолошка категорија на употребном плану показује виши степен виталности. Појава (не)деклинираних форми бројева регулисана је различитим факторима, а у раду ће се они подробније испитати.</jats:p>