Abstract
<jats:p>Рад истражује силабусе професора Јовановића. Истраживачка пажња у први мах је усмерена ка силабусима за предмете Српска култура у европском контексту, Увод у тумачење књижевности, Књижевност за децу / Књижевност за децу и младе, као и Путовања као вид образовања и културе и Читање и културни идентитет. Уочава се да је професор Јовановић кроз силабусе изнео својеврсну „поетику наставе” и континуирано инсистирао на дијахронијским и синхронијским повезивањима ма о којој области да је реч. Силабуси се могу посматрати и као жива заоставштина професора својим наследницима. Инсистирајући на њима, истрајавајући у „преношењу ватре”, остајемо дубоко уроњени у национално, а отворени ка свету. Тако се чини да зиданица професора Јовановића има своје утемељење не само у националној култури већ и у савременом образовном концепту.</jats:p>