Abstract
<jats:p>Циљ овог рада је да истражи и опише како се феномен смрти обликује у српском патриотском песништву на примеру стихова из Антологије српске родољубиве поезије, коју су приредили Вук Милатовић, Владимир Цветановић и Александар Јовановић. Посебно ће бити сагледани: 1) именовање смрти, 2) одабир начина и узрока смрти, 3) представа гроба и сахране, 4) прикази мртвог тела, 5) представа бесмртности. Анализа показује: 1) да у патриотском песништву мотив смрти заузима значајно место, 2) да у родољубивим песмама доминира насилна смрт, 3) да се гроб види као место туге, али и завета и препорода, 4) да су у родољубивом песништву чести сурови прикази умрлог тела, 5) да је присутно отворено неприхватање нефункционалности мртвог и коначности смрти, као и то да се трајање после смрти доминантно остварује у симболичком виду, кроз сећање потомака. Приликом језичког обликовања мотива смрти ретко се користи персонификација – чешће су присутне метафоре смрти и хиперболичне фразе које указују на размере и страхоте страдања.</jats:p>