Abstract
<jats:p>Основна истраживачка питања на која у раду одговарамо везана су за научни дискурс професора Александра Јовановића. Прво је које су кључне језичко-стилске карактеристике његових научних текстова, а друго на који начин издвојене особености диференцирају његов научни опус од општих карактеристика академског подстила научног функционалног стила. Примењена је пре свега лингвостилистичка анализа, која је поткрепљена примерима ексцерпираним из корпуса. Изабрани корпус чине два уводника, једна монографија и три научна чланка. Осим жанровске разноврсности, критеријум за избор корпуса био је и временски, тако да обухваћени текстови покривају распон од 1984. до 2010. године. Тиме се омогућује издвајање оних карактеристика језика и стила аутора које представљају константе, неизмењене опште особености које језички израз научног опуса чине самосвојним и приближавају га поетском. У том специфичном научном идиолекту посебно место имају следеће карактеристике: наслови и поднаслови, тип најава и поентирања, заступљеност питања, антитетичка аргументација и експланација, паралелизми и парентезе, специфична лексика и терминолошка решења.</jats:p>