Abstract
<jats:p>Рад се бави тумачењима поезије критичара, проучаваоца и професора Александра Јовановића, чији значајан део научног рада управо јесте посвећен савременој српској поезији. Тема рада је посебно фокусирана на специфичан угао који заузима Јовановићева критичарска пажња, а то је интерпретација појединачне песме. Сам аутор је уверен да такав приступ доноси вишеструку корист по ра- зумевање не само песме као јединице тумачења текста већ приноси ново светло целокупном опусу песника, поетици или књижевном наслеђу у целини. Овакав чест избор да се говори о једној песми подразумевао је одговарајући одабир методолошког приступа, теоријске апаратуре, одређивао динамику излагања појединости у свом селективном и минуциозном следу, са све смислом за ред и вођење интерпретативне мисли до неупитних, али и не искључивих, закључака анализе. Показаће се правилност и доследност у поступцима који су коришћени када се аутор бавио значајним песницима српске књижевности, а и сам одабир тих песника имао је своју логику и критеријуме о којима ће такође овде бити речи. Као илустративни примери послужиће анализе песама И. В. Лалића, Б. Миљковића, Б. Радовића, М. Црњанског, М. Настасијевића, Љ. Симовића и других. На овај начин уочава се стваралачки лук Александра Јовановића од студије Поезија српског неосимболизма до студије О светлости старијој од несреће, одликован посвећеношћу, доследношћу и, следствено томе, достигнућима у тумачењу поезије.</jats:p>