Abstract
<jats:p>Босна и Херцеговина се окончањем Првог свјетског рата нашла у саставу нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У новој држави долази до успостављања је- динствене Српске православне цркве 1919. године и до њеног уздизања на степен Патри- јаршије 1920. године. Донесен је и први Закон о Српској православној цркви 1929. године којим је регулисан њен правни статус. Све значајне догађаје из живота цркве пратила је и публиковала духовна периодика која је подстицала ширење нових савремених идеја за правилан развој духовног живота. У периоду између два свјетска рата на простору Босне и Херцеговине излазили су часописи: Српска црква (1919−1920), братство (1925−1941) и нови источник (1934–1941). У њима је објављен велики број религиозних текстова у виду чланака, есеја, бесједа, проповиједи, и посланица, али и радова из књижевности, културе, умјетности и филозофије, чији је циљ био да интелектуално и морално уздигну читалачку публику. У раду ћемо се осврнути на споменуте часописе и указати на њихов значај у вјер- ском и народном просвјећивању. У недостатку књижевних и образовних часописа они су имали значајну улогу не само у развоју духовног, већ и просвјетног и културног живота у Босни и Херцеговини.</jats:p>