Abstract
<jats:p>Предмет овог рада је испитивање тенденција изворних говорника српског језика из одабране студентске популације ка састављеном, растављеном и полусложеничком писању именичких новијих англицизама који су према лексикографском решењу датом у Српском речнику новијих англицизама (2021) написани као сложенице, водећи притом рачуна да се ти англицизми изворно у енглеском не пишу састављено. Будући да најновијих англицизама доминантно нема у Правопису српскога језика, циљ нам је да испитамо актуелне тенденције у употреби, односно да покажемо у којој мери се избор начина писања одабране групе говорника поклапа са јединим доступним извором у овом тренутку, те у којој мери на начин писања новијих англицизама у српском утиче другачији изворни начин писања у енглеском. Грађа је обухватала 40 именичких новијих англицизама, а испитанике је чинило 109 студената филолошке оријентације, изворних говорника српског језика. Према начину писања англицизама у српском језику и њихових енглеских модела, издвојене су две подгрупе. Прву подгрупу чине сложенички англицизми који се у енглеском језику пишу са цртицом, попут бигсајз, ластминит, мастхев, док су у другој подгрупи сложенички англицизми који се у енглеском пишу као две речи, попут зиплајн, лајфкоуч, четрум. Одступање од препорученог писања англицизама у поменутом извору се у обема подгрупама креће од 78,39% до 79,26%, а општа тенденција је одвојено писање англицизама, без обзира на то да ли се енглески модели пишу растављено или са цртицом. Показало се да је тенденција ка растављеном писању у односу на полусложеничко и сложеничко статистички значајна, и то доминантно на нивоу p < 0,01.</jats:p>