Abstract
<jats:p>Михајло Милановић Сарајлија (Сарајево, 1874 ‒ Сарајево, 1929) ‒ писац, публициста, књижар и издавач ‒ аутор је збирки пјесама босанчице (Сарајево, 1895) и Милованке (Велика Кикинда, 1895), збирке приповиједака босанке (Сарајево, 1903), спјева Калуђер, те већег броја позоришних комада (махом једночинки). Публиковао је и етнографске радове и лирске народне пјесме. Потписивао се псеудонимима М. М-ћ., абдул Хак, Ешреф Еф. С. ушћуплија (Скопљак) и Стари Мераклија. Сарађивао је у истакнутим листовима и часописима свога доба. Михајло Милановић био је и власник књижарнице и папирнице. Ова мултифункционална пословница (књижара, антикварница и папирница) била је, готово тридесет година, истакнуто средиште књижарске и издавачке дјелатности у Сарајеву. У нашем истраживачком фокусу је оснивање поменуте фирме и њена издавачко-књижарска оријентација. Задату проблематику посматрамо из аспекта науке о књизи. Књигу сагледавамо у својству медија индивидуалног испољавања и друштвене комуникације.</jats:p>