Abstract
<jats:p>Рад је фокусиран на компаративно сагледавање теме двојништва у романима Двојник Ф. М. Достојевског (1846) и Друга књига Сеоба Милоша Црњанског (1962). Мо- гућност повезивања двају романа темељи се, са једне стране, у подударном приступу фи- гури двојника њихових главних јунака (Достојевсковог Јакова Петровича Гољадкина и Црњансковог Павла Исаковича), психо(пато)лошким променама које они доживљавају у распону од меланхолије до безумља. Кореспондирајући, између осталог, у деструкцији ду- ховних аспеката идентитета (повлашћеног места прошлости, љубави и етичког идеала), идентитетски раскол обојице јунака окончава на граници онтолошког апсурда који ни Достојевсков ни Црњансков роман не објављује експлицитно и недвосмислено. Истовре- менo умножавајући приповедне гласове и поступке у њима, оба писца, иако на различи- тим поетичким нивоима, свој роман обликују у двострукости његовог завршетка као, у крајњој инстанци, свести о његовој незавршивости. Тиме се показује да ће Достојевсков Двојник, мада са још недовољно развијеном поетичком самосвешћу, наговестити оне про- мене у грађењу јунака и онтологији самог романа, промене којима ће, унутар епохалног контекста у којем настаје, Црњансков роман већ бити непосредно захваћен.</jats:p>