Abstract
<jats:p>У раду се разматра меланхоличност која се појављује на различитим семантич- ким нивоима Кишовог романа Башта, пепео. Значењско средиште односи се на мелан- холију Андреаса Сама и нераскидиву везу према оцу/мајци. Значењска парадигма про- ширује се, додатно, интензивним присуством мајке и одсутним присуством фигуре оца, те је циљ рада да покаже како меланхолија функционише у текстуалним и психолошким празнинама ја-приповедача и приповедача. Методолошка заснованост на анализи деча- ковог карактера, кроз патолошки страх, омогућава да се проговором о сопству, проговара о другости и обратно.</jats:p>
Show More
Keywords
се
на
присуством
да
раду