Abstract
<jats:p>У раду су анализирани описи бањских локалитета у путописним текстовима о новоослобођеним областима Старе Србије у 19. веку. Основне изворе чине путописи: Путовање по Новој Србији (Београд, 1879) Сретена Л. Поповића, Из нове Србије (1880-1881) Мите Ракића, Кроз славенске земље Саве Бјелановића (Задар, 1898), Из Београда у Солун и Скопље с Београдским певачким друштвом (Београд, 1894) Спире Калика и Писма из Ниша о харемима (Београд, 1897) Јелене Димитријевић. Описујући геоморфолошка, климатска, геотермална, историјска и антропогеографска својства Нишке, Куршумлијске, Сијаринске и Врањске бање, ови путописци су вршили важну патриотску мисију упознавања читалаца са новоослобођеним крајевима и тиме дали значајан допринос историји бањског туризма у Србији.</jats:p>