Abstract
<jats:p>У овој монографији истражујемо на који начин морфофонолошки фактори какви су линеарна блискост и синкретизам утичу на одабир контролора слагања у роду када се предикат слаже са превербалним синкретичним дисјунктивним субјектом који се састоји из два члана различитог рода и различитог броја (као у примеру 1), те са превербалним (не)модификованим дисјунктивним субјектом различитог рода и истог броја (као у примеру 2 и 3). На основу досадашњих истраживања слагања предиката са координираним субјектом, могуће је да се предикат сложи са истим чланом у роду и броју – уколико је то први члан, такав образац се именује као хијерархијско1 слагање, а ако је последњи члан, као линеарно слагање – те са различитим контролорима у роду и броју – тзв. комбиновано слагање, или да добије вредност мушког рода множине – тзв. разрешено слагање (као у примеру 4 и 5). Питање је да ли су сви ови обрасци слагања доступни и у дисјункцији, те каква је њихова опционалност, чиме се бавимо у овој монографији.</jats:p>