Abstract
<jats:p>У раду ће се упоредити фонетско-фонолошка природа гласа [ј] у српском језику са истим или сличним реализацијама у француском и енглеском, који припадају различитим језичким групама, те његов однос према самогласнику /i/ као и варијанте његовог (не)бележења. Овај глас има вишеструку природу у зависности од положаја који заузима у гласовном низу и може се јавити у облику јасног фрикативног сугласника, сонанта, полувокала (који се често идентификује са транзиционим гласом) или кратког вокала [i]. Слушна перцепција гласа није увек идентична његовој акустичкој природи, те се дешава да различити говорници исти стимулус перципирају на различите начине, у зависности од фонолошког система њиховог матерњег језика. Сходно томе, дистрибуција [j] и самим тим његов фонолошки статус различито су дефинисани у граматикама различитих језика, без обзира на то што је у многим гласовним низовима реч о идентичним артикулацијама са идентичним акустичким сликама. Начин (не)бележења овог гласа варира од језика до језика, делом у зависности од типа артикулације и сходно томе његове акустичке слике, делом од типа писма које одређени језик употребљава (превасходно или делимично етимолошко, односно фонетско), а делом од језичког договора који се одражава у правопису.</jats:p>