Abstract
<jats:p>У прилогу се анализира употреба презента, императива, потенцијала и футу- ра првог у призренско-јужноморавском јужнометохијском подримском гово- ру као временски транспонованих синтаксема којима се означавају прошла дејства. Премештени у сферу прошлости, ови облици најчешће се комбинују са облицима са примарно претериталном службом. У контекстима овога типа презент, императив, потенцијал и футур први поред темпоралног одређења прошлости имају и вредност стилског средства. Према синтаксичко-семан- тичким и/или стилским карактеристикама уочава се комбинација наведених наративних форми које се јављају и као конкуренти. Презентом и императивом обележавају се појединачне и вишекратне (хабиту- алне) претериталне радње које се одликују поновљивошћу, док се потенција- лом и футуром првим исказују само хабитуалне радње. Са дијалекатског и ареалног аспекта од интереса је употреба потенцијала и футура првог са значењем хабитуалности у подримском говору, пошто се у овом идиому користи потенцијал као једини облик у севернијем делу и као доминантан облик са спорадичном употребом футура првог у осталим подримским насељима. Овим својством подримски говор наслања се на ос- тали околни део српског дијалекатског подручја, удаљавајући се истовремено од говора северношарпланинског ареала у којима се у исказивању хабиту- алних радњи среће само футур први као иновација балканистичког порекла.</jats:p>