Abstract
<jats:p>Предмет овог рада је испитивање конкурентности дублетних форми англици- зама у савременом српском језику код укупно 84 студента основних студија националне филологије и страних филологија Филозофског факултета Универ- зитета у Нишу, при чему су сви испитаници изворни говорници српског језика, просечне старости 21,7 година. Дублетне форме англицизама ексцерпиране су из Српског речника новијих англицизама (2021), попут аплоудовати–аплодова- ти, бачелор–бечелор, њуд–нуд, фриклајминг–фриклајмбинг, хештег–хаштаг. Показало се да изворни говорници српског језика при избору вокала а/е, е/и у англицизмима често воде изворним изговором у енглеском језику, а не извор- ним писањем: чет (100%), генг (92,9%), барбикју (61,9%), дешборд (58,3%). Што се тиче избора форми англицизама са завршним -инг или без њега (уп. банџиџампинг–банџиџамп), испитаници се доследно чешће опредељују за облике са поменутим завршетком, попут: банџиџампинг (82,1%), аутсорсинг (65,5%), астротурфинг (64,3%), фејслифтинг (57,1%). Када се ради о (не)упо- треби сонанта ј, испитаници га у великој мери користе: бејзбол (100%), Јутјуб (97,6%), бејби (90,5%). На крају, у глаголским облицима доминирају различи- ти суфикси: -ати (гуглати: 88,1%, изблендати: 64,3%), -овати (аутовати се: 94%, блендовати: 81%), -ирати (чекирати: 97,6%).</jats:p>