Abstract
<jats:p>Истраживање је предузето с циљем да се испита појава језичке анксиозности код говорника с подручја призренско-тимочке дијалекатске области. Ова се појава јавља када се говорник нађе у ситуацији која од њега захтева да на од- ређени начин употребљава језички варијетет којим не влада у потпуности. С обзиром на структурну удаљеност дијалеката из призренско-тимочке од стан- дардног језика, као варијетета који се одликује престижом који произлази из његове идеолошке позиције, очекивали смо да ће у контакту с њим говорници из наведене области у одређеној мери осетити језичку анксиозност. Истражи- вање је спроведено на узорку од четрдесеторо испитаника, путем упитника посебно конципираног за истраживање језичке анксиозности. Статистичка анализа спроведена је у програму JASP. Осим дијалекатског порекла, сагле- давали смо и друге факторе који могу утицати на појаву језичке анксиозности – пре свега, изложеност идиому који се доживљава као престижан, али и пол, узраст, ниво образовања, као и ставове према сопственом говору и другим варијететима српског језика. Резултати показују да не постоје статистички значајне разлике у укупном нивоу језичке анксиозности у односу на место живљења и ниво образовања, али су утврђене статистички значајне разлике у зависности од пола, као и умерена разлика у зависности од узраста. Највећи број испитаника исказао је средњи ниво језичке анксиозности. Резултати добијени овим истраживањем могу бити од користи за даља истраживања ове појаве, а сагледавање аспеката који утичу на појаву језичке анксиозности може послужити као смерница за осмишљавање стратегије за смањење и(ли) превазилажење ове појаве.</jats:p>