Abstract
<jats:p>Предмет овога рада јесте анализа граматика за учење српског као страног језика са циљем стварања јасније слике о питањима обима и начина обраде садржаја из области дијалектологије српског језика. Коришћена је метода те- оријске анализе са техником анализе садржаја. Грађу за истраживање чиниле су граматике српско(хрватско)г као страног језика објављене у претходних сто година. Резултати истраживања су нам показали да су садржаји (насупрот очекивањима и реалним потребама ученика-странаца) у већини граматика сведени на напомене о постојању два изговора – екавског и ијекавског (са покојим примером) и Белићевој подели дијалеката на три типа – штокавски, кајкавски и чакавски. Сходно наведеном, у наставној пракси важну улогу у савладавању садржаја из области дијалектологије имају наставници/преда- вачи који ученике поступно и систематично упознају са дијалекатским осо- беностима говора широм територија Републике Србије и Републике Српске. Постоји, дакле, очигледна потреба да се изради граматика која би одговорила захтевима савремене наставе српског као страног језика, али и да се објаве приручници из области дијалектологије, који би укључивали, осим прила- гођеног прегледа особина српских дијалеката, и текстове са аудио-записима из различитих дијалекатских подручја српског језика.</jats:p>