Abstract
<jats:p>У раду ћемо са морфолошког и прозодијског становишта анализирати дво- сложне хипокористике мушког рода са дугим акцентом на првом слогу који се у номинативу једнине завршавају наставком -о/-а или -е3, са посебним ос- вртом на њихову промену у српском језику. Настојаћемо затим да испитамо у којој су мери парадигматска и акценатска обележја ових именица терито- ријално условљена, тачније да утврдимо у којим се дијалектима и поједи- начним говорним типовима онe мењају по првој деклинационој врсти (као именице мушког рода на сугласник), а у којим областима добијају наставке именица треће врсте на -а. Осврнућемо се такође и на питање потенцијалне условљености парадигме неких двосложних антропонима на -о и -е и њихо- вог акцента.</jats:p>