Abstract
<jats:p>У раду се, са аспекта посматрања употребе глаголских облика, анализирају дијалекатски текстови из студије Дијалекти источне и јужне Србије Алек- сандра Белића. Циљ рада јесте да се утврди инвентар глаголских облика који се користе за обликовање прошлих дејстава – како оних којима је ис- казивање претериталне семантике примарна служба тако и синтаксема који у такву службу ступају секундарно, при временској транспозицији. Имајући у виду да текстови који су приложени у поменутој студији припадају жанру народних умотворина, аутор је истакао могућност присуства стилизације и удаљавања од изворног, неусиљеног и спонтаног казивања, односно непатво- реног дијалекатског израза. Сходно томе, коришћене текстове у нашој анали- зи посматрамо као стилски уобличене форме, и посебну пажњу посвећујемо утврђивању принципа који су мотивисали одабир неке од јединица из распо- ложивног инвентара, те ефеката који се на плану рецепције тиме остварују.</jats:p>